Prof. dr Sreten Sokić rođen je 1945. godine u Sevojnu. Prof. dr Sreten Sokić je autor brojnih naučnih i stručnih radova. U najnovijim podacima elektronske baze COBISS.SR (januar 2013. godine) nalaze se 553 bibliografske jedinice. Posebno izdvajamo: 45 naučnih i stručnih knjiga i monografija, 9 udžbenika, preko 50 samostalnih naučnih radova, oko 30 samostalnih naučnih i stručnih radova koji su sastavni delovi u monografskim publikacijama, preko 40 odrednica u ekonomskim leksikonima, veći broj objavljenih naučnih izlaganja na naučnim konferencijama. U više navrata prof. Sokić je bio i recenzent. Prof. Sokić je dao i veliki broj intervjua. Autor je i nekoliko prikaza knjiga, a napisao je i dve naučne kritike.

Autor je osamnaest makro naučno-istraživačkih projekata (od kojih je u sedam bio rukovodilac).

Svoju nastavno – pedagošku karijeru je započeo na Fakultetu političkih nauka kao asistent, potom napredovao u zvanje docenta, vanrednog profesora i redovnog profesora. Bio je prorektor Univerziteta u Beogradu i prodekan na Fakultetu političkih nauka. Prof. Sokić je radio i na Institutu za političke studije kao asistent, zamenik direktora i direktor. Kao generalni direktor je radio i u Valjaonici bakra i aluminijuma u Sevojnu.

Dobitnik je niza javnih priznanja i nagrada među kojima i Orden rada sa zlatnim vencem.

Prof. dr Sreten Sokić je redovni profesor na Fakultetu političkih nauka u Beogradu.

Znači, obilje je "naučnih radova" u kojima odsustvuje uvažavanje opštih zakonitosti ekonomije i utvrđivanje specifičnih i zajedničkih zakonomemosti razvoja savremenih društava. Zamagljuje se ko je taj (ta) koji praktično presudno vlada "važnim tajnama i najvažnijim 'mehanizmima' i instrumentima svetskog tržišta". Svetski kapital kao svojevrsna najsavremenija "autobiografija" dvadest prvog veka ne može prihvatiti površne ocene i pogrešna predviđanja. Otuda savremena politička ekonomija u procesima saznanja ekonomske stvarnosti postaje odlučujuća za razumevanje promena, intencija tzv. integralnog svetskog tržišta, ekonomske modernizacije svih oblika organizovanja i "integracije" kapitala, privrednog života, ekonomskih reformi, tranzicije i dr. Sve je to u samom središtu naših oblika istraživanja saopštenih naučnoj i stručnoj javnosti u ovoj knjizi.

Savremene internacionalne tendencije ekonomije imaju preovlađujuću "svetsku ekonomsko-tehnološku krivulju" koja nosi sa sobom specifične oblike primenjivanja, obilje neodređenosti i neizvesnosti, različitih društveno-državnih formula, finansijskih i monetarnih, donatorskih i kreditnih formula i "cena" posebno u zemljama tranzicije iz "socijalizma" ali i onih "iz siromaštva". Tu se sukobljavaju niz interesa "gospodara sveta" što i jeste tegobna planetarna igra na različitim delovima svetske kugle odnosno specifičnim geopolitičkim tačkama. Sa toga aspekta nije teško objasniti igru "štapa i šargarepe", ekonomskih blokada i drugih finasnsijsko-kreditnih "intervencija", smisao i ciljeve takozvanih ograničenih ratova i vojnih intervencija.

Nauka je "ostala dužna" da objasni niz pojava, procesa i tendencija, ali metodološki konzinstentno, i u omeru sa zakonima ekonomije. Neke smo naveli. Tu su i sadržaji globalizacije: globalizacija i ekonomija njenih troškova, naučna zasnovanost kritika pojavnih oblika i ambicija globalizacije. Njenih racionalnih perspektiva i "mena", revolucionarnost i religijsko poimanje metoda koji nosi sa sobom i gigantsku propast kapitala.

U tom kontekstu ekonomija tranzicije poprima originalne oblike razumevanja i granica vizija.

U kontekstu ovih globalnih, najsavremenijih naučnih i praktičnih tokova u knjizi se razmatra i naša "tranziciona krivulja". Politički prevrat u našoj zemlji tek treba da se potvrdi u ekonomskoj i široj društvenoj stvarnosti. Sasvim je očigledno, da naši tranzicioni napori odudaraju od navedenih i dubokih naučnih pogleda Karla Marksa i drugih teoretičara "samoupravnog socijalizma".

Otuda je i celina "promena" razmatrana na specifičan način. U knjizi smo se opredelili da cenimo ekonomsko-socijalne aspekte tranzicije u našoj zemlji. Znači, krajnji rezultati moraju biti ekonomski, a promene prihvatiti u konkretnom istorijskom aspektu uprkos mnogih nasilja u ekonomiji i politici, nedoslednosti i naučne i stručne. Ali studije o tome tek predstoje. Knjiga EKONOMIJA TRANZICIJE je među retkim ovakvog tematskog sadržaja koja je, pre svega, zasnovana na sagledavanju i naučnoj i kritičkoj oceni savremene ekonomije.

Savremena ekonomija naše stvarnosti podrazumeva analizu tranzicionih prevrata samo ukoliko oni kao ekonomske pojave i tendencije čine zakonite modalitete i po svojoj suštini doprinose ekonomskim procesima razvoja. Ekonomski progresivni pomak u skladu sa društvenim i ekonomskim zakonima mera su kvaliteta naših ekonomskih reformi i tranzicije u celini.

Glavna intencija sadržaja knjige eksplicitno ukazuje koliko je važno nekoliko opservacija o našoj zemlji koje uslovljavaju i predodređuju opšte i razvojne osobine reformi, razvoja, progresa, demokratskih i socijalnih promena.

Jugoslovenska praksa "socijalizma" već je u svojim ranim fazama osporila klasične dogme karaktera vlasti i poretka i prelazila ka ekonomskim odnosima, preobražajima ka preduzeću, kapital preduzeću, preduzetništvu i poslovanju na tržištu uz odgovornost neposrednih aktera, proizvođača. Svakako uz funkciju opštih mera državne politike ali i uz tendenciju - redukciju ekonomske pozicije i vlasti države. Redukcije u korist preduzetništva i lokalnih zajednica. Bio je to složen, konfliktni tok u oblicima privrednih reformi mada, na kraju, nedovoljno uspešan. Završio je u krizi, katastrofi, sa ratovima i secesijom bivših republika i td.

Studije tih preobražaja, kolebanja i neuspeha neophodne su ako se u društvenim ciljevima sadašnje tranzicije hoće da pripremi i izvede racionalan, naučno zasnovan i brz - brži a i uspešan tok i rezultat.

Naša savremena praksa ekonomskih reformi praksa prolazi širu društvenu krizu svestranog spektra i obuhvata pojavljivanja. Knjiga je kritički prosledila ključne dileme, nedoslednosti, protivurečnosti i promašaje. Ukazali smo da je niz neostvarenih promena bilo direktno povezano sa sudbinom konstituisanja ekonomskog poretka na osnovama savremene robne proizvodnje i širenja tržišnih osnova privređivanja. Istovremeno "veći deo" najavljenih "reformskih" zahvata nije dobio priliku za primenu. Razlozi su šire političke i ekonomske prirode. Jedan od ključnih procesa koji je nadvladavao reformske težnje iskazivao se u kontinuiranom jačanju državnih ambicija i težnji za uređenjem ekonomskih i razvojnih oblika jačanjem birokratskih oblika vladanja, "učvršćenja" stranačkih rukovodstava u procesima odlučivanja i dr. Nema u političkoj organizaciji našeg društva nikakve posebne misterije koja bi omogućila dominaciju ovakvih ambicija i tendencija.

Politički prevrat u našoj zemlji tek treba da se potvrdi u ekonomskoj i široj društvenoj stvarnosti. Sasvim je očigledno, da naši tranzicioni napori odudaraju od navedenih i dubokih naučnih pogleda Kejnsa, Karla Marksa, i drugih ekonomista - klasičara. Odudaraju i od savremenih svetskih, tržišnih, razvojnih i drugih tokova. Stoga i naše zalaganje u knjizi da, ipak, krajnji rezultati moraju biti ekonomski, a promene prihvatiti u konkretnom istorijskom "miljeu" uprkos mnogih nasilja u ekonomiji i politici , nedoslednosti i naučne i stručne. Ali studije o tome tek predstoje.

Savremena ekonomija naše stvarnosti podrazumeva analizu tranzicionih prevrata samo ukoliko oni kao ekonomske pojave i tendencije čine zakonite modalitete i po svojoj suštini doprinose ekonomskim procesima razvoja. Ekonomski progresivni pomak u skladu sa društvenim i ekonomskim zakonima mera su kvaliteta naših ekonomskih reformi i tranzicije u celini. Ovo zalaganje prosledili smo dosledno i uporno u svim poglavljima naše knjige.

U ovoj knjizi, takođe, upozoravamo na najznačajnije razloge i činjenice koji su uticali i utiču na zasnivanje preovlađujuđe politike čiji je prevashodni interes "tranzicija za sebe" što je u neposrednoj korelaciji korelaciju sa uzrocima zastoja i odlaganja reformi. Kao da smo se "urotili" da stvarnost, a u okviru nje i ekonomske reforme koje se najavljuju, izgrađujemo, nezavisno od fatalnih posledica, suprotstavljajući se, svim raspoloživim snagama, prirodi društvenih zakonitosti i suštini različitih objektivnih tendencija savremene ekonomije, društvenog života i razvoja. Smisao ovakve politike i odgovarajućeg "društvenog" razuma nisu činjenice i tendencije koje se ukrštaju u ovoj ekonomskoj i demokratskoj epohi.

Pred istraživačima je veliki izazov da, između ostalog, identifikuju uzroke i metode afirmacije društvenih, ekonomskih i socijalnih procesa koji se zasnivaju na ekonomskoj moći države i voluntarističke "ekonomije", polazeći od naučno osnovane i progresivne kritike najnovijih birokratskih i drugih shvatanja i ponašanja koja su ne samo unela ( i još uvek unose) zabunu već dovela do negiranja "objektivnih ekonomskih zakona". U ovom aktuelnom i epohalnom zadatku možemo ukazati na pravi putokaz samo ukoliko se shvati i prihvati istorijska osobenost proizvodnje kao proizvodnje vrednosti. "Ali, to znači da se uspostave takvi odnosi koji će kao imanentnu zakonitost imati neka objektivna kretanja, objektivnu zakonitost na kojoj će se stvarati cela politička i ostala struktura društva". Novi sadržaji političkog organizma moraju biti sposobni i spremni da složena ekonomska pitanja koja ovaploćuju ekonomski život zajednice "propusti kroz sebe" a neka na optimalan način osmisli (normativno, politički, idejno, akciono, ciljno i dr.).

Ovu "oporu" istinu moramo priznati i kad-tad. [to pre, tim bolje. Posledice će biti manje.

Knjiga je razvila originalno poimanje tranzicije. Ističe se da pojmovno određenje ekonomije tranzicije upućuje na čitav spektar različitog shvatanja da se traganje za suštinom i zakonitim svojstvima različitih ekonomskih procesa i tendencija u pojedinim zemljama i savremenim svetskim tokovima traži izvan ekonomije. Ovakva orjentacija otvorila je niz haotičnih problema koje poznaje višedecenijska analiza i izučavanje svega onoga što se pod ekonomijom tranzicije pojavljuje u praksi.

Ukoliko se prihvati prisustno dominantno shvatanje tranzicije kao "prelazak" datog društvenog stanja u novi kvalitet odnosa i procesa koji tendira ka zenitnoj tačci vezanoj za originalna i civilizacijska dostignuća onda ekonomske reforme i stanje ekonomije moraju da se iskažu kroz ubrzani društveni razvitak u skladu sa zakonitim savremenim poimanjem ekonomskog i demokratskog progresivnog razvoja. U pitanju je uvažavanje zakonitosti preobražaja i u području ekonomije i u društvenom kontekstu politike. Ekonomija, tj. kapital u funkciji mora da se povezuje sa demokratijom u uslovima savremene tržišne ekonomije i "raznih vrsta kapitalizama". S druge strane se, uz pomoć nauke, potstiču faktori ekonomske efikasnosti i ekonomske socijalizacije - socijalnog progresa društva.

U ovom sažetom prikazu sadržaja knjige ukazujemo na još dva razvijena stava:

1) U knjizi ukazujemo na pojavu fetišizacije tranzicije - odnosno krajnje primitivnog i vulgarnog veličanja svih pokušaja promena stvarnosti - koja vodi zamagljivanju izučavanja ekonomske stvarnosti i ekonomskih činjenica. Dakle, ne retko se "uzdižu ka zvezdanim stazama- konfuzne, zlosrećne, a možda i kobne promene sadržane u ograničenim merama i ciljevima kvazi-državnog voluntarizma kao jedino moguća plima reformi. To nas dovodi do polaznog kriterija šta je merilo valjanosti, odnosno delotvornosti primena i promena, neminovnog i subjektivnog. Otuda logika ove knjige jeste ne samo markuzeovska "poluga" pomoću koje pažljiviji ili kritički nastrojen čitalac može "najlakše pretresti" njegove teme i sadržaje, društvenu stvarnost i mogućnosti, već i svojevrsna "tablica pojmova" u kojoj se ogleda, očitava, celina ekonomije tranzicije i međuodnosi njenih najvažnijih segmenata i elemenata.

Spoznaja "duha" ekonomije tranzicije, a i ekonomskog poretka koji ovde uglavnom imamo u vidu, jeste nešto "najkonkretnije". Biblijska krilatica ili poruka: "Spoznaj samoga sebe" ima "značenje istinitoga u čoveku, kao istinitoga po sebi i za sebe" - a ne značenje " prosto samospoznavanje prema partikularnim sposobnostima, karakteru, sklonostima i slabostima individue". Ni u našim razmatranjima "unutrašnje fiziologije" ili nukleusa ("zemaljskog jezgra") ekonomije tranzicije ne postupamo drugačije ili suprotno ovoj Hegelovoj maksimi ili biblijskoj "apsolutnoj zapovesti". Ekonomija tranzicije podrazumeva izučavanje osnovnih društvenih - ekonomskih i ekonomsko-socijalnih odnosa, procesa i tendencija, sadržaja društvenih i ekonomskih reformi, njihovih živih nosilaca i institucionalnih "omađijavanja". Uzimamo u obzir i tzv. idealne političke tipove, odnosno njihove "karakterne maske", ali u celini njihovih obećanja, želja i težnji omernih sa stvarnošću surovog ekonomskog života društva, koje politički i ekonomski centri moći čas sa sebe skidaju čas navlače.

2) Celovito istraživanje upućuje na široki spektar analize i svu raznovrsnost razmatranja tranzicionih procesa u međunarodnim razmerama (ekonomski fenomen globalnih oblika), savremenim razvijenim zapadnim društvima i demokratijama, ali i drugim središtima tranzicionih oblika, posebno "postsocijalističkim" zemljama.

Ekonomsko-istorijski procesi naše epohe, znači, obeležavaju se, takoreći spontano, pojmom "tranzicija". Ali, sasvim suprotno od bilo kakvog mehaničkog smisla, ovim se izražavaju karakteristične pojave društvenog a u prvom redu ekonomskog značaja, pojave koje zadiru u sve bitne osnove savremenog društva. Tranzicija se nameće neposredno kao imperativ u državama gde su se manifestovale ekstremne devijacije u društvenim uređenjima, gde su putem nasilja i ideološko-političke diktature eliminisani fundamenti ekonomije i demokratije. Oficijelni naziv tih poduhvata je "socijalizam". Socijalizam, pod kojim se podrazumevao niz država u Evropi. Tranzicija se oštro nametnula u državama koje su - u prividu ideologije - prevalile industrijsku revoluciju, takođe i kulturnu - ali, umesto ekonomske efikasnosti i višeg nivoa kapitala, dospele u tegobne sfere proizvodnih gubitaka, socijalnog siromaštva, izolacije od svetske ekonomije.

Tranzicija obuhvata imperative preobražaja u tim zemljama ka dostignućima svetske civilizacije, ekonomskih ali i društvenih.

Svaka bivša socijalistička država ima vlastite osobenosti u društevnim preobražajima, materijalnim - tehnološkim i ekonomskim okolnostima, socijalnim realnostima i dr. koji opredeljuju tranzicione procese.

Predmetno određenje ove knjige su procesi i tendencije odnosno ekonomski sadržaji reformi sa preovlađujućim formulama i scenarijima, svojevrsnim neodređenostima i neizvesnostima, aspiracijama, tumačenjima i "operacionalizacijama" u svim sferama društvenog života u našoj zemlji.

Knjigu EKONOMIJA TRANZICIJE svestrano nudimo čitaocima i istraživačima kao nezaobilazno u kritičkom pronicanju u suštinu i stvarnost tranzicije kao globalnog fenomana ali i specifično državnog, pojedinačnog, socijalnog, razvojnog. Možda i kao put prevazilaženja kriza koje vrebaju.

Kapital u funkciji demokratije

Prof. Dr Sreten Sokić: "Ekonomija tranzicije", izdavač "Zavet" Beograd 2003. godine, strana 675

Ovo kapitalno delo ima za cilj da naučno i analitički dokumentuje, objasni i razreši probleme i zadatke u razumevanju tranzicione evolucije od "kapitalizma" ka "postkapitalizmu", kao i tranzicije iz "socijalizma".

Autor polazi od činjenice da je tranzicija opšti fenomen savremenog sveta. Suština ovih pramena, shvaćenih kao temeljito menjanje tehnološkoekonomske, društvene i civilizacijske slike sveta, uslovljena je i postaknuta napredkom nauke i tehnike poslednjih decenija, izmenom ekonomskih osnova, "temelja i principa bića". Na sceni su globalisticke osnove izgradnje sveta.

Nauka je ostala dužna da objasni niz pojava, procesa i tendencija na metodološki konzistentan način kaže autor. Savremene internacionalne tendencije imaju svoju "ekonomskotehnološku krivulju" sa specifičnim oblicima primene različitih društvenodržavnih formula, finansijskih i monetarnih, donatorskih i kreditnih oblika i "cena" posebno u zemljama tranzicije iz "socijalizma" ali i onih iz "siromaštva". Tu se sukobljavaju niz interesa "gospodara sveta". Sa tog aspekta nije teško objasniti igru "štapa i šargarepe", ekonomskih blokada i drugih finansijskokreditnih intervencija, smisao i ciljeve tzv. ograničenih ratova i vojnih intervencija.

Teze koje se razvijaju u knjizi za ekonomiju u tranziciji uopštene su u tvrdnji: ukoliko se prihvati dominantno shvatanje kao "prelazak" datog društvenog stanja u novi kvalitet odnosa i procesa koji tendira ka zenitnoj tačci vezanoj za originalna i civilizacijska dostignuća, onda ekonomske reforme i stanja ekonomije moraju da se iskažu kroz ubrzani društveni razvitak u skladu sa zakonitim poimanjem ekonomskog i demokratskog progresivnog razvoja. U pitanju je uvažavanje zakonitosti preobražaja i u području ekonomije i u društvenom kontekstu politike. Ekonomija tj. kapital u funkciji mora da se povezuje sa demokratijom u uslovima savremene tržišne ekonomije i "raznih vrsta kapitalizma". S druge strane se, uz pomoć nauke, podstiču faktori ekonomske efikasnosti i ekonomske socijalizacije i socijalnog progresa društva.

U knjizi je posebna pažnja posvećena našoj praksi tranzicije i problemima u vezi s daljim aktivnostima i strategijama na ovom planu. Pojava fetišizacije "svega postojećeg"

kao tranzicionog survalo se u provaliju krajnje primitivnog i vulgarnog veličanja i samohvale sopstvenih tragičnih neuspeha. Ukazano je na surove činjenice da u vreme kada naša zemlja prolazi kroz višegodišnje ekonomske i druge potrese, kada je kriza duboka ravna pravoj katastrofi zahvatila gotovo sve oblasti društvene prakse, savremeni svet ubrzano ulazi u novi ciklus tehničkotehnološkog razvoja, u čijoj se osnovi nalazi globalizacija i standardizacija savremene industrijske proizvodnje i nove tehnologije, tokova infirmacija i kapitala sa zajedničkim "markiranjem" i istraživanjem ključnih tema za "sceniranje razvoja budućnosti". Udaljavanja ove vrste mogu biti nenadoknadiva u razvojnom i reformskom smislu za naše uslove, mogućnosti i ambicije.

Stoga je ponuđena jedan od mogućih načina rasvetljavanja dostignutog nivoa tranzicije u "postsocijalističkim" zemljama, a posebno naše savremene prakse, koja se kreće od oblasti proizvodnje, svojine, brojnih aspekata privatizacije preduzeća i banaka, državnih ambicija u oblastima javnih fmansija i javne potrošnje, tržišta, internacionalnih veza kapitala (robe, usluga, tehnologije, licenci, žigova i dr.), svet : skih finansijskih institucija, ekonomskih regionalnih i svetskih integracija, do drugih međunarodnih uslovljenosti ekonomskog poretka, ekonomske i razvojne politike. Sa posebnim zadovoljstvom sam prikazao rezultate ubrzane tranzicije u Kini.

To su motivi ovoga studijskog rada. Zasnovani su, pre svega, na ubeđenju o neophodnosti da se rasvetle aktuelne pojave i tendencije koje se razmatraju u knjizi.

V.Grličkov

VELIKA SRBIJA, br. 2153, jun 2005, str. 61

SUROVA EKONOMSKA STVARNOST

Profesor Sokić je naučno i istraživački dokazao daje velik broj onih zemalja tranzicije, među kojima prednjači naša zemlja, koje su vršile samo marketinške reforme simulirajući promene, razarale istovremeno kapital kao osnovu demokratije i života građana.

Ekonomija tranzicije, knjiga prof. dr Sretena Sokića, uglednog profesora Beogradskog univerziteta, iako izašla iz štampe pre dve godine, ovih dana je aktuelnija nego ikada pre, to potvrđuje i stručna ocena lista "Ekonomska politika". Ovaj list "Ekonomiju tranzicije" u aprilu proglašava za kapitalno delo . Pišući o knjizi list ističe: "Ovo kapitalno delo ima za cilj da naučno i analitički dokumentuje, objasni i razreši probleme i zadatke u razumevanju tranzicione evolucije od "ka-pitalizma" ka "postkapitalizmu", kao i tranzicije iz "socijalizma". Izneta je ocena da se radi o delu dubokih, naučnih dometa, sa obiljem neoborivih dokaza za analizu savremenih ekonomskih tokova.

U vremenu preispitivanja dokle se stiglo i da li se uopšte i krenulo sa ekonomskim reformama na putu tranzicije, i vremenu suočavanja sa potpunim sunovratom ovdašnje ekonomije, knjiga daje odgovore na mnogobrojne dileme i pitanja koja se sama po sebi nameću.

Prof. dr Sreten Sokić je primenom validnih naučnih metoda, do detalja proučio tranzicione procese u njihovim najširim pojavnim oblicima. Bez dvoumljenja, mora se prihvatiti činjenica da su se brojne neočekivane dramatične promene u savremenom svetu odigrale na samom razmeđu vekova, posebno obeležavajući vek u kome živimo. Ekspanzija na tlu kapitalizma, nova ekonomsko-politička slika sveta, uporno i povremeno surovo nametanje užih i širih regionalnih i geostrateških interesa sastavni su deo ne samo ovdašnje stvarnosti. Dominiraju nagle i nedovoljno proučene promene na tlu tranzicije u zemljama "postsocijalizma". U većini njih, kraj tranzicije se ne nazire a kriza uvećava.

Naša zemlja je ušla u novi ciklus reformskih neuspeha. (Ne)reformska iskustva predstavljaju pravi "rudnik" empirijskih izvora za naučnu obradu i istraživanje sa obiljem empirijskih pokazatelja vulgarnih promašaja i neuspeha, kraha ekonomije i demokratije ali i čistih uobrazilja o uspehu eksperimenata zapadnih mentora.

Profesor Sokićje naučno i istraživački dokazao da je veliki broj onih zemalja tranzicije (me đ u kojima prednjači naša zemlja) koje su vršile samo marketinške reforme simulirajući promene, razarale istovremeno kapital kao osnovu demokratije i života građana.

U knjizi je posebna pažnja posvećena našoj praksi tranzicije i problemima u vezi s daljim aktivnostima i strategijama na ovom planu. Ceneći naučnu argumentaciju i rezultate istraživanja naših reformi, značaj ove knjige je nezamenjiv a takva originalnost pristupa nije prisutna u našoj naučnoj misli. Profesor Sokić u ovom delu u više navrata insistira da se odomaćena pojava fetišizacije "svega postojećeg" kao tranzicionog, survala u provaliju krajnje primitivnog i vulgarnog ve-ličanja i samohvale sopstvenih tragičnih neuspeha.

Egzaktno je dokazao pogubnost anarhičnog uticaja politike na ekonomske tokove, koji su dominantan oblik ekonomskog života i naše šire stvarnosti.